PORODILIŠTE NOVI SAD – OPASNO PO LJUDE !!!
ili
opasniji li je čovek od bakterija?
ili
opasniji li je čovek od bakterija?
Parafrazirao bih Getea:
ČOVEČANSTVO NEPREKIDNO NAPREDUJE,
ČOVEK STALNO OSTAJE ISTI!!!
Na radiju i TV bruje:
- Sirene u Pančevu.
- Uvezli smo novu, i mladim životom platili, zabavu PARKUR!
- Žene trpe fizička i psihička nasilja
- Počela kampanja «prednost trudnicama» i gle ironije u stručnom timu je dr Novakov-Mikić Aleksandra, direktor klinike za ginekologiju BETANIJA!
o A šta je sa vodom u BETANIJI?
§ (Izbori su pa se o tome ne priča!!!! Da ne poveruješ.)
Svedoci smo ne retkih, pojava infekcija u zdravstvenim centrima, bolnicama, kliničkim centrima. Obzirom na karakter tih ustanova rekao bih ISUVIŠE ČESTE. U stvari, mišljenja smo verujem SVI, da tako nešto nije prihvatljivo za medicinske ustanove.
«Kako to» kažu mi poznanici «pa niko to nije namerno uveo».
Možda je to i tačno ali ispušta se iz vida da nije ništa preduzeto da se tako nešto spreči ili je urađeno ofrlje! A kad se pojavi, politika se umeša, sujeta nadvlada, podmetanja umešaju kvazi stručnjake i kuda ode stručnost? (možda je otišla u parolu – ispred politike?)
A najružnije i veoma opasne karakteristike naše, oholost, sujeta, pakost, podmetanje, narcisoidnost, osvetoljubivost – caruju li caruju.
Svedok sam događanja, nakon objave infekcije cevovoda porodilišta BETANIJA u Novom Sadu. Shvatam da je ekipa koja gospodari situacijom rešila da slučaj zatvori?! (Asocira ma kao kad policija zatvori nerešen slučaj umorstva!) Možda je zato i ceo koncept teksta, počev sa naslovom, previše grub, ali sam mišljenja da ćete se nakon čitanja složiti da i nije.
Nakon Svečanog puštanja u rad porodilišta (Pajtić Bojan prošetao sa dve trudnice – da ga ne iznesu dve bebe), kao bomba nam javljaju da voda nije za piće i da se prelazi na režim pojačane epidemiološke opasnosti zbog prisustva tamo neke bakterije. Prva misao mi je: «kako je uopšte bilo moguće otvoriti porodilište bez prethodne kontrole i potvrde ispravnosti?». Odgovor:»politički marketing nema vremena za gubljenje».
Naravno, iz gradskog vodovoda tvrde da je «sve pod kontrolom i njihove stručne ekipe će to dlanom o dlan». Stručne ekipe vrše nekoliko puta hiperhlorisanje, porodilište ne da smrdi na hlor, već nam svima suze u očima, danima. Rezultat – bakterija i dalje prisutna. Svi u glas zapomažemo «aman ljudi pojačajte dozu, ubij neman». Tek kasnije saznajemo da su doze koje su korišćene, tehnički maksimum. Još malo kasnije drugi izvori nas izveštavaju o štetnom delovanju hlornih isparenja (astma, alergije, korizija opreme, cevi, karcinogenost, mutagenost – UŽAS).
«Kriva je kotlarnica»! – setili su se u vodovodu i daju nalog da se sve očisti (čitaj izriba), ispere i ponovo, već predpostavljate, Hiperhloriše. Smrad od hiperhlorisanja se uklanja stručno – višednevnim forsiranim ispuštanjem vode! I sad mi se piški kad zamislim samo šum vode u porodilištu tih dana. Žene, iscrpljene, teško spavaju. Ejj, to je za njihovo dobro!!! Niko od stručnjaka i ne dolazi, a ako i dođe zavuče se u direktorske kancelarije i ne obazire se nego samo mudro vrte glavom!
Niko ne obraća pažnju da se pojavljuju ogromne količine peska iz slavina, da je voda učestalo žućkasto – narandžasta.
Niko ne razmišlja da: ako je u cevovodina bakterija Pseudomonas, velika je opsanost puštati vodu da forsirano ističe na slavine u blizini pacijentkinja jer se stvaraju kapljice aerosola. Kako voda udara u lavaboe, tako se razbija u sitne kapi, ili se isto dešava i ispod tuševa. Takve kapi pacijenti udahnu, a da to i ne znaju. Duboko u plućima bakterja se lagano naseli i nakon kraćeg ili dužeg vremena ustanovi svoju sluzavu kolonizaciju i izazove cističnu fibrozu pluća. Veoma ozbiljno obolenje, teško za lečenje i moguće fatalnog ishoda.
Oni nisu ni svesni s čime se poigravaju.
Dakle i nakon preduzetih radnji u kotlarnici, hiperhlorinacije, ispiranja – uzorci ponovo ne valjaju. Bakterija je i dalje prisutna.
U vodovodu sad peru ruke u kažu «mi smo uzeli uzorke i bili su negativni, a i naša je odgovornost samo do mernog sata». Pitam se ja: «a zašto, tik ispred mernog sata ne postoji ventil pa da i građani mogu kontrolisati vodovod»?
Niko ne pita zašto i odakle pravo vodovodu da oni sami uzimaju uzorke, jer to otvara mogućnosti za manipulacije (mada sam kasnije uveren da su vodovod i zavod u dilu). Naime, kad smo mi hteli nositi uzorke, nije nam dozvoljeno, nego samo i jedino se priznaje kad dođe uzorkivač iz Pokrajinskog Zavoda za Zdravstvenu Zaštitu. Tako bi i trebalo biti najispravnije (kad bi bilo po pravdi božijoj).
Šta da se radi, situacija je veome ozbiljna, niko neće da preuzme vruć krompir. Zovemo Prof Dr Dalmacija Božu. Čovek – legenda u vodarstvu. I tad počinju podmetanja!
Profesor Boža je pravi naučnik, studiozan i dok mu pričate nudi nekoliko mogućnosti, rešenja i dobronamernih zamerki. Prosto se upitah kako je moguće da ga ni vodovod ni higijenski nisu preporučili? A kako i da ga preporuče kad je iz rukava izneo niz njihovih grešaka i najneozbiljnijih stručnih propusta. Sam je, uzgred, rekao da ćemo zbog toga što smo njega angažovali, vodovod i higijenski nadalje imati u ulozi protivnika, od sada. I bi tako.
Profesor nam reče za postojanje bakterija i mikroba u cevima gradskog vodovoda, zove se BIOFILM. I da ne brinemo jer to svaki gradski vodovod ima i to je naprosto činjenica s kojom se živi, ali može se prevenirati proverenim merama. Jer, hlor iako prisutan u vodi, ali nije u stanju da se izbori sa takvim oblicima samoudruživanja mikroba (ko da su socijalističkog uređenja, ti mikrobi), čak ni sa dozama 100 – 1000 puta većim. Tu i leži objašnjenje neuspeha silnih hiperhlorinacija (a da ne pričam o astronomskim računima koje smo dobili za iste) tj. nemoguće je hlorom eliminisati biofilm.
Uzgred, imajući u vidu da je biofilm prisutan u gradskoj distribucionoj mreži, eventualno uklanjanje sa lokalnih cevi u bolnici ne čini ništa jer će opet doći bakterije sa vodom iz grada. Naročito je nepovoljna činjenica tih forsiranih ispiranja, jer se u stvari vuče svo đubre iz grada u taj bolnički cevovod, i eto opet svega u cevima.
Posle nam je Profesor poklonio nekoliko univerzitetskih udžbenika o vodama u kojima je to lepo objašnjeno; ali samo onome ko čita udžbenike.
U svetu se već decenijama primenjuje metoda Sekundarne dezinfekcije. Pod time se podrazumeva, kako Profesor lepo objasni, da se dodatno i ciljano od mikroba zaštiti voda u ustanovama (npr na ulaznom satu) koje su staništa rizičnih grupa. Pod rizičnim grupama se podrazumevaju osobe narušenog zdravlja i oslabljenog imuniteta, a to su bolesnici, stare osobe, deca. Logički se zaključuje i koje su ustanove koje trebaju sekundarnu dezinfekciju: Domovi zdravlja, Bolnice, Zdravstveni centri, Klinički centri, Gerijatrijski centri, Smeštaj dece, Hoteli. (Prevencija je uobičajena za takve ustanove u razvijenim i državama svesnim ozbiljnosti). Ne preduzimaju se radnje dodatnog prečišćavanja vode ni slično nego se samo dodaje dezinficijens koji ubija mikrobe na koje hlor više ne deluje.
Imajući u vodu činjenicu da je na hlor, očigledno, razvijena otpornost (rezistencija), da mu je zakonski i zbog zdravstvenih opasnosti, ograničane maksimalna koncentracija, u vodi odlučujemo da kontaktiramo Švajcarsku kompaniju koja proizvodi preparat na drugoj osnovi. Na bazi vodonik peroksida (hidrogen – ono što stavljamo na rane pa peni i čisti ih) i srebra. Njihov predstavnik dolazi, takođe snima situaciju i iznosi svoja gledišta (oprečna hloru, uglavnom) i preporučuje upravo Sekundarnu dezinfekciju.
Nakon prvog tretmana, izlazi prljavština iz cevi kakvu je teško i zamisliti. Prljava voda se pojavljuje još gotovo nedelju dana, a Švajcarci objašnjavaju da su to naslage koje se teško skidaju, hidrogen reaguje s njima i lagano ih čisti, ali ne preporučuju preterivanje sa ispiranjima, već više umerenu varijantu ispiranja.
Dolaze uzorkivači iz zavoda, sumnjičavo vrte glavama i poručuju da pravimo užasnu grešku, da eksperimentišemo itd. Atmosfera prilično neprijatna. Kao da je pre toga sve bilo OK, a mi sad tražimo leba preko pogače. Kulminacija nastaje nakon sastanka kome su pored naših, prisustvovali i direktor higijenskog zavoda, Švacarske firme, Profesor Dalmacija.
Gospoda iz zavoda neće ni da čuju za to sredstvo i osporavaju i domaću registraciju istog, osporavaju i preporuke svetske zdravstvene organizacije, i ISO sertifikaciju. Ukratko sve osporavaju. Odjednom im smeta prisustvo kiseonika u vodi? «Pa da ga uklonimo i iz vazduha» upitao je neko na sastanku?
Tvrdoglavo protivan stav, bez ikakve želje da se sasluša objašnjenje je zadržan. Šta više, Profesora Dalmaciju posle tog sastanka napadaju bednim izmišljotinama. Čak je otišlo dotle da ga imenuju kao hohštaplera, profitera, lopova itd. Ružnije od ružnog. Al' to je cena opstanka neznalica, funkcionera, ulizica.
Čak i kad su tri dana uzastopno rezultati analize vode mikrobiološki bili negativni, gospoda iz higijenskog zavoda se nisu dala omesti. Nisu je dozvolili za upotrebu. «Prisutan je peroksid» kažu.
Pitam se koliko li je štetno da u H2O bude prisutno H2O2? Nisu nam dali odgovor (ali ni dozvolu).
Potom smo doziranje Sanosil-a smanjili na najminimalniju količinu (nije bila ni merljiva). Tada je higijenski ispitivaoprvi i drugi uzorak po dva-tri dana , a poslednji, treći uzorak (posle koga bi morali data dozvolu), čitavih 10 dana. I kao našli su nešto malo povećan broj nebitnih bakterija, pa ipak ne mogu dati dozvolu. Njihovo genijalno rešenje je IZMENA CEVOVODA!
Uradismo i to! Potom smo uzorkovali vodu i : prvi dan - negativno, drugi dan – negativno, treći dan – Pseudomonas opet!
Kontaktiramo vodovod, izlazimo sa pretpostavkom dal' je to sve ipak iz gradske mreže, imajući u vidu i nekoliko pojava bakterija na drugim lokacijama u gradu. Oni, kao, besno i uvređeno, sazivaju konferenciju za štampu, na kojoj napadaju nas i Profesora Dalmaciju.
Tada nastupaju političari, sve u talasima nude akcije i rešenja, ali samo pred TV kamerama. Smenjuju Profesora Damjanova (ni kriv ni dužan; samo jer je direktor i što je nasankan od Higijenskog zavoda). Ponovo hiperhlorišu cevi, i opet bakterija?! Naređuju još izmena cevi!
A veliki stručnjaci iz vodovoda i higijenskog tvrde da nije nikakva greška da stave plastične cevi, da ne lupaju zidove. Međutim, ne čitaju stručnu literaturu i udžbenika pa ponovo prave početničku, stručnu, štetnu grešku. Jer zna se da se plastične cevi ne preporučuju u bolnicama jer se u mikro količinama rastvaraju u vodi stvarajući tj omogućujući hranu za mikrobe (koji nam tu uopšte ne trebaju). Pored toga na spoljni cevovod se lepe kapljice vode koja se razbija na lavabou i eto nam opet puta kontaminacje tj prenosa infekcije i rekontaminacije. Čak je dokazan i tzv. retrogradni put, tj da se kapljice od razbijenog mlaza vode vraćaju ka pipi (slavini) i tu nalaze utočište i polako se šire ka cevovodu.
Naj-podliji potez je da oteraju gopodu koja zastupaju Švajcarce (i pored činjenice da su uspeli obezbediti vodu bez mikroba) i na opremu kojom su oni radili, postavljaju hlor i počinju tuda da ga nemilice doziraju.
U početku nam je svima opet smetala povećana količina hlora u porodilištu, ali smo se navikli. Voda i dalje nije za piće ali je, kao, dobra je za kupanje, tuširanje itd (kao tuda ne može niko da se inficira, čitaj udahne; ili zagadi rana, ili...).
Mislim da će se setiti svega posle izbora.
Higijenski više ne dolazi da uzorkuje vodu i sve je zaboravljeno. Čak i gradonačelnica nije upoznata o situaciji jer ne čita novine ???
A situacija je, hlora ima preko 1,5 mg/lit (mi ga sami merimo), ponekad i 5 mg / lit (zakonom je propisana maksimalna doza 0,4 mg/lit !!!!).
Dakle smetao nam je peroksid, ali hlor ne smeta iako je dokazano njegovo štetno delovanje na rgane za disanje, na krvne sudove, kao i mutageno, karcinogeno i druga štetna delovanja.
Npr u jednoj studiji su opisana rađanja dece statistički manje telesne mase, manjeg obima glave itd nego dece čije majke nisu pile hlorisanu vodu.
Doktori su nam pričali i o štetnoj činjenici da bakterije koje razviju rezistenciju, obično bivaju rezistentne i na antibiotike (2 i više grupa antibiotika). i zaista postoje radovi u kojima je to opisano.
Čitam da u vodi gradskih vodovoda u kojima se voda hloriše, budu prisutni mnogi mikroorganizmi pa čak i:
Pseudomonas aeruginosa
Legionella
uzročnik tuberkuloze
Aeromonas
Acinetobacter
Burkholedria
Enterobacter
Flavobacterium
Serratia
Gljivice
plesni
paraziti
virusi
Prema zvaničnim (i manje zvaničnim i neobjavljivanim) rezultatima u sektorima:
a. vodosnabdevanja
b. higijenskosanitarna situacija u bolnicama
u nas (u Srbiji) je higijena mnogo, mnogo bolja nego u razvijenom svetu, zemljama EU itd.
A mi ipak i dalje imamo epidemije u urbanim područjima, bolnicama, školama. Jednostavno kod nas se ne rade analize na mnoge uzročnike, a u mnogim ustanovama se prikrivaju nađeni rezultati zbog ošteg dobra. Ili se rezultati obesmišljavaju, minimalizuju, koriste za podmetanja i borbe za funkcije. Naprosto ljudi preziru svaki problem i na argumente odgovaraju napadima ne bi li obesmislili situaciju. Niko ne želi da ispred delovanja postavi preventivni i prosvetiteljski rad!
Izjavljujem, drage volje, naročitu pohvalu i zahvalnost naučniku i prosvetitelju za svaku mudru reč, prosvećenu i korisnu saradnju. Velikoučeni Prof Dr Božo Dalmacija, blagodata su njegova dela i učenja. Nesebično ih prenosi na sve oko sebe i primenjuje u praksi.
ČOVEČANSTVO NEPREKIDNO NAPREDUJE,
ČOVEK STALNO OSTAJE ISTI!!!
Na radiju i TV bruje:
- Sirene u Pančevu.
- Uvezli smo novu, i mladim životom platili, zabavu PARKUR!
- Žene trpe fizička i psihička nasilja
- Počela kampanja «prednost trudnicama» i gle ironije u stručnom timu je dr Novakov-Mikić Aleksandra, direktor klinike za ginekologiju BETANIJA!
o A šta je sa vodom u BETANIJI?
§ (Izbori su pa se o tome ne priča!!!! Da ne poveruješ.)
Svedoci smo ne retkih, pojava infekcija u zdravstvenim centrima, bolnicama, kliničkim centrima. Obzirom na karakter tih ustanova rekao bih ISUVIŠE ČESTE. U stvari, mišljenja smo verujem SVI, da tako nešto nije prihvatljivo za medicinske ustanove.
«Kako to» kažu mi poznanici «pa niko to nije namerno uveo».
Možda je to i tačno ali ispušta se iz vida da nije ništa preduzeto da se tako nešto spreči ili je urađeno ofrlje! A kad se pojavi, politika se umeša, sujeta nadvlada, podmetanja umešaju kvazi stručnjake i kuda ode stručnost? (možda je otišla u parolu – ispred politike?)
A najružnije i veoma opasne karakteristike naše, oholost, sujeta, pakost, podmetanje, narcisoidnost, osvetoljubivost – caruju li caruju.
Svedok sam događanja, nakon objave infekcije cevovoda porodilišta BETANIJA u Novom Sadu. Shvatam da je ekipa koja gospodari situacijom rešila da slučaj zatvori?! (Asocira ma kao kad policija zatvori nerešen slučaj umorstva!) Možda je zato i ceo koncept teksta, počev sa naslovom, previše grub, ali sam mišljenja da ćete se nakon čitanja složiti da i nije.
Nakon Svečanog puštanja u rad porodilišta (Pajtić Bojan prošetao sa dve trudnice – da ga ne iznesu dve bebe), kao bomba nam javljaju da voda nije za piće i da se prelazi na režim pojačane epidemiološke opasnosti zbog prisustva tamo neke bakterije. Prva misao mi je: «kako je uopšte bilo moguće otvoriti porodilište bez prethodne kontrole i potvrde ispravnosti?». Odgovor:»politički marketing nema vremena za gubljenje».
Naravno, iz gradskog vodovoda tvrde da je «sve pod kontrolom i njihove stručne ekipe će to dlanom o dlan». Stručne ekipe vrše nekoliko puta hiperhlorisanje, porodilište ne da smrdi na hlor, već nam svima suze u očima, danima. Rezultat – bakterija i dalje prisutna. Svi u glas zapomažemo «aman ljudi pojačajte dozu, ubij neman». Tek kasnije saznajemo da su doze koje su korišćene, tehnički maksimum. Još malo kasnije drugi izvori nas izveštavaju o štetnom delovanju hlornih isparenja (astma, alergije, korizija opreme, cevi, karcinogenost, mutagenost – UŽAS).
«Kriva je kotlarnica»! – setili su se u vodovodu i daju nalog da se sve očisti (čitaj izriba), ispere i ponovo, već predpostavljate, Hiperhloriše. Smrad od hiperhlorisanja se uklanja stručno – višednevnim forsiranim ispuštanjem vode! I sad mi se piški kad zamislim samo šum vode u porodilištu tih dana. Žene, iscrpljene, teško spavaju. Ejj, to je za njihovo dobro!!! Niko od stručnjaka i ne dolazi, a ako i dođe zavuče se u direktorske kancelarije i ne obazire se nego samo mudro vrte glavom!
Niko ne obraća pažnju da se pojavljuju ogromne količine peska iz slavina, da je voda učestalo žućkasto – narandžasta.
Niko ne razmišlja da: ako je u cevovodina bakterija Pseudomonas, velika je opsanost puštati vodu da forsirano ističe na slavine u blizini pacijentkinja jer se stvaraju kapljice aerosola. Kako voda udara u lavaboe, tako se razbija u sitne kapi, ili se isto dešava i ispod tuševa. Takve kapi pacijenti udahnu, a da to i ne znaju. Duboko u plućima bakterja se lagano naseli i nakon kraćeg ili dužeg vremena ustanovi svoju sluzavu kolonizaciju i izazove cističnu fibrozu pluća. Veoma ozbiljno obolenje, teško za lečenje i moguće fatalnog ishoda.
Oni nisu ni svesni s čime se poigravaju.
Dakle i nakon preduzetih radnji u kotlarnici, hiperhlorinacije, ispiranja – uzorci ponovo ne valjaju. Bakterija je i dalje prisutna.
U vodovodu sad peru ruke u kažu «mi smo uzeli uzorke i bili su negativni, a i naša je odgovornost samo do mernog sata». Pitam se ja: «a zašto, tik ispred mernog sata ne postoji ventil pa da i građani mogu kontrolisati vodovod»?
Niko ne pita zašto i odakle pravo vodovodu da oni sami uzimaju uzorke, jer to otvara mogućnosti za manipulacije (mada sam kasnije uveren da su vodovod i zavod u dilu). Naime, kad smo mi hteli nositi uzorke, nije nam dozvoljeno, nego samo i jedino se priznaje kad dođe uzorkivač iz Pokrajinskog Zavoda za Zdravstvenu Zaštitu. Tako bi i trebalo biti najispravnije (kad bi bilo po pravdi božijoj).
Šta da se radi, situacija je veome ozbiljna, niko neće da preuzme vruć krompir. Zovemo Prof Dr Dalmacija Božu. Čovek – legenda u vodarstvu. I tad počinju podmetanja!
Profesor Boža je pravi naučnik, studiozan i dok mu pričate nudi nekoliko mogućnosti, rešenja i dobronamernih zamerki. Prosto se upitah kako je moguće da ga ni vodovod ni higijenski nisu preporučili? A kako i da ga preporuče kad je iz rukava izneo niz njihovih grešaka i najneozbiljnijih stručnih propusta. Sam je, uzgred, rekao da ćemo zbog toga što smo njega angažovali, vodovod i higijenski nadalje imati u ulozi protivnika, od sada. I bi tako.
Profesor nam reče za postojanje bakterija i mikroba u cevima gradskog vodovoda, zove se BIOFILM. I da ne brinemo jer to svaki gradski vodovod ima i to je naprosto činjenica s kojom se živi, ali može se prevenirati proverenim merama. Jer, hlor iako prisutan u vodi, ali nije u stanju da se izbori sa takvim oblicima samoudruživanja mikroba (ko da su socijalističkog uređenja, ti mikrobi), čak ni sa dozama 100 – 1000 puta većim. Tu i leži objašnjenje neuspeha silnih hiperhlorinacija (a da ne pričam o astronomskim računima koje smo dobili za iste) tj. nemoguće je hlorom eliminisati biofilm.
Uzgred, imajući u vidu da je biofilm prisutan u gradskoj distribucionoj mreži, eventualno uklanjanje sa lokalnih cevi u bolnici ne čini ništa jer će opet doći bakterije sa vodom iz grada. Naročito je nepovoljna činjenica tih forsiranih ispiranja, jer se u stvari vuče svo đubre iz grada u taj bolnički cevovod, i eto opet svega u cevima.
Posle nam je Profesor poklonio nekoliko univerzitetskih udžbenika o vodama u kojima je to lepo objašnjeno; ali samo onome ko čita udžbenike.
U svetu se već decenijama primenjuje metoda Sekundarne dezinfekcije. Pod time se podrazumeva, kako Profesor lepo objasni, da se dodatno i ciljano od mikroba zaštiti voda u ustanovama (npr na ulaznom satu) koje su staništa rizičnih grupa. Pod rizičnim grupama se podrazumevaju osobe narušenog zdravlja i oslabljenog imuniteta, a to su bolesnici, stare osobe, deca. Logički se zaključuje i koje su ustanove koje trebaju sekundarnu dezinfekciju: Domovi zdravlja, Bolnice, Zdravstveni centri, Klinički centri, Gerijatrijski centri, Smeštaj dece, Hoteli. (Prevencija je uobičajena za takve ustanove u razvijenim i državama svesnim ozbiljnosti). Ne preduzimaju se radnje dodatnog prečišćavanja vode ni slično nego se samo dodaje dezinficijens koji ubija mikrobe na koje hlor više ne deluje.
Imajući u vodu činjenicu da je na hlor, očigledno, razvijena otpornost (rezistencija), da mu je zakonski i zbog zdravstvenih opasnosti, ograničane maksimalna koncentracija, u vodi odlučujemo da kontaktiramo Švajcarsku kompaniju koja proizvodi preparat na drugoj osnovi. Na bazi vodonik peroksida (hidrogen – ono što stavljamo na rane pa peni i čisti ih) i srebra. Njihov predstavnik dolazi, takođe snima situaciju i iznosi svoja gledišta (oprečna hloru, uglavnom) i preporučuje upravo Sekundarnu dezinfekciju.
Nakon prvog tretmana, izlazi prljavština iz cevi kakvu je teško i zamisliti. Prljava voda se pojavljuje još gotovo nedelju dana, a Švajcarci objašnjavaju da su to naslage koje se teško skidaju, hidrogen reaguje s njima i lagano ih čisti, ali ne preporučuju preterivanje sa ispiranjima, već više umerenu varijantu ispiranja.
Dolaze uzorkivači iz zavoda, sumnjičavo vrte glavama i poručuju da pravimo užasnu grešku, da eksperimentišemo itd. Atmosfera prilično neprijatna. Kao da je pre toga sve bilo OK, a mi sad tražimo leba preko pogače. Kulminacija nastaje nakon sastanka kome su pored naših, prisustvovali i direktor higijenskog zavoda, Švacarske firme, Profesor Dalmacija.
Gospoda iz zavoda neće ni da čuju za to sredstvo i osporavaju i domaću registraciju istog, osporavaju i preporuke svetske zdravstvene organizacije, i ISO sertifikaciju. Ukratko sve osporavaju. Odjednom im smeta prisustvo kiseonika u vodi? «Pa da ga uklonimo i iz vazduha» upitao je neko na sastanku?
Tvrdoglavo protivan stav, bez ikakve želje da se sasluša objašnjenje je zadržan. Šta više, Profesora Dalmaciju posle tog sastanka napadaju bednim izmišljotinama. Čak je otišlo dotle da ga imenuju kao hohštaplera, profitera, lopova itd. Ružnije od ružnog. Al' to je cena opstanka neznalica, funkcionera, ulizica.
Čak i kad su tri dana uzastopno rezultati analize vode mikrobiološki bili negativni, gospoda iz higijenskog zavoda se nisu dala omesti. Nisu je dozvolili za upotrebu. «Prisutan je peroksid» kažu.
Pitam se koliko li je štetno da u H2O bude prisutno H2O2? Nisu nam dali odgovor (ali ni dozvolu).
Potom smo doziranje Sanosil-a smanjili na najminimalniju količinu (nije bila ni merljiva). Tada je higijenski ispitivaoprvi i drugi uzorak po dva-tri dana , a poslednji, treći uzorak (posle koga bi morali data dozvolu), čitavih 10 dana. I kao našli su nešto malo povećan broj nebitnih bakterija, pa ipak ne mogu dati dozvolu. Njihovo genijalno rešenje je IZMENA CEVOVODA!
Uradismo i to! Potom smo uzorkovali vodu i : prvi dan - negativno, drugi dan – negativno, treći dan – Pseudomonas opet!
Kontaktiramo vodovod, izlazimo sa pretpostavkom dal' je to sve ipak iz gradske mreže, imajući u vidu i nekoliko pojava bakterija na drugim lokacijama u gradu. Oni, kao, besno i uvređeno, sazivaju konferenciju za štampu, na kojoj napadaju nas i Profesora Dalmaciju.
Tada nastupaju političari, sve u talasima nude akcije i rešenja, ali samo pred TV kamerama. Smenjuju Profesora Damjanova (ni kriv ni dužan; samo jer je direktor i što je nasankan od Higijenskog zavoda). Ponovo hiperhlorišu cevi, i opet bakterija?! Naređuju još izmena cevi!
A veliki stručnjaci iz vodovoda i higijenskog tvrde da nije nikakva greška da stave plastične cevi, da ne lupaju zidove. Međutim, ne čitaju stručnu literaturu i udžbenika pa ponovo prave početničku, stručnu, štetnu grešku. Jer zna se da se plastične cevi ne preporučuju u bolnicama jer se u mikro količinama rastvaraju u vodi stvarajući tj omogućujući hranu za mikrobe (koji nam tu uopšte ne trebaju). Pored toga na spoljni cevovod se lepe kapljice vode koja se razbija na lavabou i eto nam opet puta kontaminacje tj prenosa infekcije i rekontaminacije. Čak je dokazan i tzv. retrogradni put, tj da se kapljice od razbijenog mlaza vode vraćaju ka pipi (slavini) i tu nalaze utočište i polako se šire ka cevovodu.
Naj-podliji potez je da oteraju gopodu koja zastupaju Švajcarce (i pored činjenice da su uspeli obezbediti vodu bez mikroba) i na opremu kojom su oni radili, postavljaju hlor i počinju tuda da ga nemilice doziraju.
U početku nam je svima opet smetala povećana količina hlora u porodilištu, ali smo se navikli. Voda i dalje nije za piće ali je, kao, dobra je za kupanje, tuširanje itd (kao tuda ne može niko da se inficira, čitaj udahne; ili zagadi rana, ili...).
Mislim da će se setiti svega posle izbora.
Higijenski više ne dolazi da uzorkuje vodu i sve je zaboravljeno. Čak i gradonačelnica nije upoznata o situaciji jer ne čita novine ???
A situacija je, hlora ima preko 1,5 mg/lit (mi ga sami merimo), ponekad i 5 mg / lit (zakonom je propisana maksimalna doza 0,4 mg/lit !!!!).
Dakle smetao nam je peroksid, ali hlor ne smeta iako je dokazano njegovo štetno delovanje na rgane za disanje, na krvne sudove, kao i mutageno, karcinogeno i druga štetna delovanja.
Npr u jednoj studiji su opisana rađanja dece statistički manje telesne mase, manjeg obima glave itd nego dece čije majke nisu pile hlorisanu vodu.
Doktori su nam pričali i o štetnoj činjenici da bakterije koje razviju rezistenciju, obično bivaju rezistentne i na antibiotike (2 i više grupa antibiotika). i zaista postoje radovi u kojima je to opisano.
Čitam da u vodi gradskih vodovoda u kojima se voda hloriše, budu prisutni mnogi mikroorganizmi pa čak i:
Pseudomonas aeruginosa
Legionella
uzročnik tuberkuloze
Aeromonas
Acinetobacter
Burkholedria
Enterobacter
Flavobacterium
Serratia
Gljivice
plesni
paraziti
virusi
Prema zvaničnim (i manje zvaničnim i neobjavljivanim) rezultatima u sektorima:
a. vodosnabdevanja
b. higijenskosanitarna situacija u bolnicama
u nas (u Srbiji) je higijena mnogo, mnogo bolja nego u razvijenom svetu, zemljama EU itd.
A mi ipak i dalje imamo epidemije u urbanim područjima, bolnicama, školama. Jednostavno kod nas se ne rade analize na mnoge uzročnike, a u mnogim ustanovama se prikrivaju nađeni rezultati zbog ošteg dobra. Ili se rezultati obesmišljavaju, minimalizuju, koriste za podmetanja i borbe za funkcije. Naprosto ljudi preziru svaki problem i na argumente odgovaraju napadima ne bi li obesmislili situaciju. Niko ne želi da ispred delovanja postavi preventivni i prosvetiteljski rad!
Izjavljujem, drage volje, naročitu pohvalu i zahvalnost naučniku i prosvetitelju za svaku mudru reč, prosvećenu i korisnu saradnju. Velikoučeni Prof Dr Božo Dalmacija, blagodata su njegova dela i učenja. Nesebično ih prenosi na sve oko sebe i primenjuje u praksi.
